Svi susrećemo duhove koji nas kasnije u životu progone, koji jednostavno sede pored puta kao ubogi prosjaci, i vidimo ih, ako ih uopšte primetimo, samo krajičkom oka. Pretpostavka da sede tu i čekaju na nas retko nam padne na pamet. Ali oni ipak čekaju, i kada prodemo pored njih, uzimaju svoje zavežljaje sećanja i prte ih na leda, da prate naše tragove i sustižu nas, korak po korak.