Ilon Mask

„Nisam razumeo da Ilon počinje od misije i kasnije nalazi način da joj omogući da finansijski bude delotvorna“, kaže on. „To ga i čini pravom silom prirode.“

Algoritam je ponekad bio propraćen nekolicinom korolarijuma, među kojima su bili:

Svi tehnički menadžeri moraju imati direktno iskustvo. Na primer, menadžeri softverskih timova moraju provoditi najmanje 20% svog vremena u kodiranju. Menadžeri za solarne krovove moraju provoditi vreme na krovovima za vreme ugradnje. Inače su oni kao predvodnici konjice koji ne umeju da jašu, ili generali koji ne umeju da rukuju mačem.
Drugarstvo je opasno. Ono ljudima otežava da kritikuju jedni drugima rad. Postoji tendencija da ne želite kolegu da žrtvujete. To treba da se izbegava.
U redu je ne biti u pravu. Samo nemojte pritom i pucati od samopouzdanja.
Nikad od svojih ljudi ne tražite da rade nešto što niste spremni sami da uradite.
Kad god ima problema za rešavanje, nemojte se sastajati samo s menadžerima. Preskočite nivo, sastanite se sa nivoom odmah ispod menadžera.
Kada zapošljavate, potražite ljude s odgovarajućim stavom. Veštine se mogu naučiti. Promena stava nalaže ugrađivanje implanta u mozak.
Manijački osećaj urgentnosti naš je operativni princip.
Jedina pravila su ona koja nalažu zakoni fizike. Sve ostalo je preporuka.

Algoritam je imao pet zapovesti:
1. Preispitajte svaki zahtev. Uz svaki zahtev treba da stoji ime osobe koja ga je iznela. Ne treba nikad da prihvatite to da je zahtev došao iz nekog odeljenja, kao što je „pravno“, ili „odeljenje za bezbednost“. Treba da znate ime konkretne osobe koja je iznela taj zahtev. Onda treba da ga preispitate, koliko god ta osoba bila pametna. Zahtevi od pametnih ljudi su najopasniji zato što je manje verovatno da će ih ostali preispitivati. Uvek to radite, makar zahtev potekao i od mene. Onda taj zahtev promenite tako da bude manje glup.
2. Uklonite sve delove procesa koje možete. Možda ćete kasnije morati da ih vratite. U stvari, ako na kraju ne vratite najmanje 10% od njih, niste ih dovoljno uklonili.
3. Pojednostavljujte i optimizujte. To treba da usledi posle drugog koraka. Uobičajena greška je da se pojednostavljuje i optimizuje deo procesa koji ne bi ni trebalo da postoji.
4. Ubrzajte vreme ciklusa. Svaki proces se može ubrzati. Ali radite to samo kada ispunite prva tri koraka. U fabrici Tesle, ja sam greškom proveo mnogo vremena ubrzavajući procese koje je trebalo, kako sam kasnije shvatio, ukloniti.
5. Automatizujte. Ovo dolazi poslednje. Krupna greška u Nevadi i Frimontu bila je u tome što sam ja počeo pokušajem da automatizujem svaki korak. Trebalo je da sačekamo dok svi zahtevi ne budu preispitani, delovi i procesi uklonjeni, i svi bagovi poizbacivani.

Kad mu je bilo dvanaest godina, odvezli su ga autobusom u kamp za preživljavanje u divljini, poznat kao veldskool. „Bio je to paravojni Gospodar muva“, priseća se on. Svako dete je dobilo malu porciju hrane i vode, i svima je bilo dozvoljeno – štaviše, svi su bili podsticani – da se tuku oko njih. „Nasilništvo se smatralo vrlinom“, kaže njegov mlađi brat

Radi brzo, diži stvari u vazduh, ponavljaj. „Ne radi se o tome koliko dobro izbegavate probleme“, kaže Miler. „Radi se o tome koliko brzo možete da prokljuvite u čemu je problem i rešite ga.“

Sve zahteve je trebalo tretirati kao preporuke, ponavljao je on svoje instrukcije. Jedino su nepromenjivi bili zahtevi koje nalažu zakoni fizike.

Ne možeš da tražiš dvogodišnju platu kao jemstvo i sebe smatraš suosnivačem“, kaže on. „Mora postojati neka kombinacija inspiracije, preznojavanja i rizika da bi bio suosnivač.“

Tako se nastavila tradicija koju je on ustanovio u Pejpalu: postavljanje nerealističnih rokova koji su njegove neobuzdane namere pretvarali od potpuno sumanutih u samo veoma okasnele.

„Ako pokušavaš da me ubediš u to da ovo ima velike izglede za propast, ja to već znam“, kazao je on Resiju. „Najverovatniji ishod je da ću spiskati sav svoj novac. Ali šta je alternativa? To da ne bude nikakvog napretka u istraživanju svemira? Moramo da pokušamo s ovim, inače ćemo ostati večito zaglavljeni na Zemlji.“

To ga je navelo da razvije ono što je nazivao „indeksom kretenluka“, za izračunavanje toga koliko je gotov proizvod skuplji od troškova njegovih osnovnih materijala. Ako proizvod ima visoki indeks kretenluka, njegov trošak bi mogao značajno da se smanji smišljanjem efikasnijih tehnika proizvodnje.