Dok smo bili živi

Nemoj ni da pomišljaš na to da me izneveriš. Upamti, ja sam lekar. Znam najmanje tri načina da te ubijem, a da ne ostane trag. N. cmok

„Ljudi se ne menjaju“, reče Nina ogorčeno. „Samo postanu bolji u skrivanju svog pravog karaktera.“

Nešto značajno dogodilo se u našim životima, nešto sa čime nismo mogli da se nosimo. Oboje smo bili ošamućeni posledicama, pokušavajući da ne razmišljamo previše, da ne osećamo previše. Bilo je lakše prosto se isključiti

Kad ste mladi, nema sive zone. Postoje samo pozitivci i negativci, dobro i zlo. Pravila su veoma jasna

„Ne vređam je. Po definiciji, ne možeš da uvrediš nekoga ko nije tu. Uvreda mora da se primi, a ne samo dâ.“

„Ako drvo padne u šumi, a u blizini nema nikoga da to čuje, da li je napravilo zvuk?“

Znala sam ga tako da bih, kad bih mu dodirnula lice u mraku, znala da je to on.

Znala sam ga tako dobro da bih mogla da vam kažem svaki ožiljak i mladež na njegovom telu, ožiljak od operacije slepog creva na desnoj strani stomaka, šavove od rane kad je pao s bicikla, načina na koji mu se kosa razdvajala u tri odvojene spirale, a svaka se kovitlala u drugu.

Znala sam ga napamet.

A sad je mrtav.

Ćušnula sam sećanja u stranu, sakrivši ih ispod ćebeta svakodnevice.

Kome mogu da verujem, ako ne mogu da verujem čak ni samoj sebi?

Nina, pijana, nije uvek bila dobro društvo.