Dželatova pesma I – Zapadni glasovi

Pomislila je pa, ako je on đavo, možda ja želim da mu priđem bliže.

Ona je to shvatala. Znala je kakav je bio život u zatvoru. Osećala se kao da je i ona bila tamo. Zatvor je kad želiš da udahneš a neko drugi ti nabije prst u nos. A čim izvuče prst, ti se pomamiš od vazduha.

Sumrak se sporo spuštao. Kao da udišeš miris jedne po jedne ruže u buketu

Rekao je da već dugo veruje u karmu. Kazna je kada moraš da se suočiš s nečim sa čim nisi mogao da se suočiš u ovom životu.

Da, rekao joj je, ako si ubio nekoga, možda ćeš morati da se vratiš i budeš roditelj te osobe u sledećem veku. To je ceo smisao života, rekao je, suočavanje sa sobom. Ako to ne učiniš, teret samo postaje veći.

ti imaš visok koeficijent inteligencije, ali ni trunku zdravog razuma

Više od svega radi se o tome da ostaneš jak šta god se dešavalo

njom. Jedina igra koju je Anđela znala bila je „Riba“, ali nije mogla da zapamti sve brojeve. Rekla bi da je šest veći broj jer linija ide naviše, a da je devetka manji. Sedmica je bila kuka. To je uveseljavalo Garija. Kraljice su, tvrdila je Anđela, dame, kraljevi su veliki dečaci, a žandari mali dečaci

Kakav je to osećaj živeti u zatvoru? U kakvom ti to svetu živiš?“
Odgovorio joj je:
Mislim da ne postoji način da se adekvatno opiše ovakva vrsta života nekome ko ga nikada nije iskusio. To bi bilo potpuno strano tebi i tvom načinu razmišljanja, Brenda. Kao da si na drugoj planeti