Trn u grudima. Tom II

Znamo u čemu grešimo čak i pre nego što načinimo tu grešku, ali svest o sopstvenim postupcima ne utiče na ishod, ne menja ga, zar ne? Svako peva svoju pesmicu, ubeđen da je najlepša koju je svet ikada čuo. Zar ne uviđaš? Sami stvaramo svoj trn i ne zastanemo ni na tren da sračunamo koliko će nas to stajati. Jedino umemo da trpimo bol i govorimo sebi kako je naknada bila i te kako vredna.“

Grci kažu da je nerazumno velika ljubav greh protiv bogova. I pamtiš li da kažu kako bogovi postaju ljubomorni kad je neko toliko voljen, pa ga pokose u cvetu života? U tome se skriva pouka, Megi. Svetogrdno je toliko voleti.“

vrlo nedavno ispitivala sam te kao ljubavnika u mislima, ali sam zaključila da od toga nema ništa i da bih te radije sačuvala kao prijatelja

„Ja svoja malobrojna zadovoljstva plaćam na više načina nego što ćeš ti ikad znati.“

Čovek koji nema šta da izgubi samo može dobiti, a čovek bez osećanja ne može biti povređen.

„Čovek sam, i kao čovek sam otkrio u njoj uživanje za kakvo nisam ni sanjao da postoji. Nisam znao da je tako sa ženom, niti da žena može biti izvor takve najveće radosti. Želeo sam da se nikad ne razdvojim od nje, ne samo zbog njenog tela već zato što mi je jednostavno bilo predivno kraj nje – da razgovaram s njom, ćutim s njom, jedem ono što je spremila, osmehujem joj se, razmenjujem misli s njom, i zbog toga će mi nedostajati dok sam živ.“

„Čovek sam, i kao čovek sam otkrio u njoj uživanje za kakvo nisam ni sanjao da postoji. Nisam znao da je tako sa ženom, niti da žena može biti izvor takve najveće radosti. Želeo sam da se nikad ne razdvojim od nje, ne samo zbog njenog tela već zato što mi je jednostavno bilo predivno kraj nje – da razgovaram s njom, ćutim s njom, jedem ono što je spremila, osmehujem joj se, razmenjujem misli s njom, i zbog toga će mi nedostajati dok sam živ.“

Razmišljao je upravo o tome kako se nikada, u čitavom svom životu, nije probudio u istom krevetu s drugim bićem; bilo je to u neku ruku intimnije od samog seksualnog čina koji je prethodio, kao kakvo promišljeno naglašavanje emotivnih spona, iskazivanje vezanosti za nju.

Ovaj svet i nisi video. Kako si i mogao? Ovo je naš svet, dok bude trajao.“

Oboje nosimo u sebi nešto što neće da popusti, pa makar mi vrištali i mreli. Ono smo što jesmo, i ništa više. Kao u onoj staroj keltskoj legendi o ptici s trnom u grudima, koja peva dok ne izlije svu dušu, a onda umre. Zato što tako mora, nešto je na to goni. Znamo u čemu grešimo čak i pre nego što načinimo tu grešku, ali svest o sopstvenim postupcima ne utiče na ishod, ne menja ga, zar ne? Svako peva svoju pesmicu, ubeđen da je najlepša koju je svet ikada čuo. Zar ne uviđaš? Sami stvaramo svoj trn i ne zastanemo ni na tren da sračunamo koliko će nas to stajati. Jedino umemo da trpimo bol i govorimo sebi kako je naknada bila i te kako vredna.“