Lokijev ključ

Šta god da sam mogao da kažem delovalo je plitko naspram dubine njegovog bola. Reči su u najboljem slučaju nezgrapne alatke, odviše tupe za tanane poslove.

Novac je životodavna krv Carstva i svakog njegovog dela, kao i svakog kraljevstva ili nacije gde postoji dovoljno razvijena proizvodnja da se naoruža i opremi iole bitna vojna sila. Novac je krv nacija i onaj ko to razume, ko time vlada, upravlja budućnošću. Iscedi krv iz neke zemlje i ona će se sasvim brzo urušiti.

Ako nešto znam o ljudima, bili oni lude ili mudraci, to je da im je vrlo teško da ne pokazuju kako znaju više od tebe – a čineći to naravno da malčice sužavaju razmak između ona dva stanja

Laži su slatkog mirisa, dok istina počesto smrdi.

Ti gajiš neke čudne predstave o tome šta jeste a šta nije igra, prinče. A nijedno ljudsko biće ne bi trebalo da se smatra plenom

Začeprkaš li dovoljno duboko u koga god, otkrićeš prestravljenog dečačića ili devojčicu kako pokušavaju da izrone na površinu. Samo je pitanje koliko duboko moraš da čeprkaš da bi stigao do njih – i čega se to dete zapravo plaši

Znanje i istina su dve različite stvari“

usud sve više sa svakim vratima koja otvori. Najbolji lažljivci uvek govore istinu – samo što biraju šta će da kažu.

„Dobar štos, Keleme.“

„Zar me znaš?“

„Znam ja sve.“ Oštar kez. „Ti si vratar-mag.“

Ikol.“ Odeća mu se menja, otrcane žute zakrpe na plavetnom plaštu maločas su bile skerletni ljiljani na sivom. „Olik.“ Nasmešio se osmehom opčinjavajućim i ozleđujućim. „Loki,