Jadi mladoga Vertera

Taj ljudski rod, mnogo mu to nekako jednolično dođe! Većina provede u radu pretežni deo vremena svog samo da bi živeti mogla, a ono malo slobode, što im još preostane, toliko ih plaši da pribegavaju svim mogućim sredstvima samo da je se otresu. O udesu ljudski!

Dragi moj prijatelju, tebi zar to da kazujem, tebi koji si tako često morao da podnosiš prave pravcate muke gledajući me kako prelazim iz tuge u razuzdanost, iz slatke sete u razornu strast. A i pazim ga ja, to srdašce svoje, kao kakvo bolesno dete; što god mu se prohte, želja mu se ispuni. Samo nikome o tome ne pričaj; ima ljudi koji bi mi to uzeli za zlo.

Zadovoljan sam i srećan, te prema tome nisam dobar da istoriju pišem

Ja sâm – ne znam. Sve po redu da ti ispričam kako je to bilo, kako se dogodilo da sam se upoznao s jednim od najljupkijih stvorova – to će ići poteže.

, pa ko je čovek i šta je on kad se usuđuje na sebe samoga da se tuži?…

Dragi moj prijatelju, tebi zar to da kazujem, tebi koji si tako često morao da podnosiš prave pravcate muke gledajući me kako prelazim iz tuge u razuzdanost, iz slatke sete u razornu strast. A i pazim ga ja, to srdašce svoje, kao kakvo bolesno dete; što god mu se prohte, želja mu se ispuni. Samo nikome o tome ne pričaj; ima ljudi koji bi mi to uzeli za zlo.

koji misli da mora da se tuđi od takozvane svetine, samo da bi očuvao – svoj puki ugled, taj zaslužuje prekor isto onako kao i strašljivac koji se od svog neprijatelja krije jer se boji da ne podlegne

Jeste, ja sam samo bludeći putnik, gost i došljak na ovoj zemlji! A zar ste vi nešto više?

Na ovome svetu nema radosti tako istinske i tako tople kao što je ona: kad vidite da vam se otvara velika jedna duša.

Naprotiv, ako mi, uza svu slabost i teško zapinjanje, samo nastavimo sa neprekidnim radom, uvidećemo, i te kako često, da smo dalje doterali našim vrdanjem i geganjem no drugi svojim jedrenjem i veslanjem – i… to baš i jeste istinsko osećanje sebe sama, kad trčimo sa drugima uporedo ili smo ih čak i pregnali.