Krvavi meridijan ili večernje crvenilo na zapadu

Obično tako bude, reče Spraul.

planine spram neočekivano vidljivog neba behu oštre i crne i olovne poput kakve zemlje s nekog drugog sveta, čija geološka suština nije kamen nego strah

nijansa boje nalik krvi razlila u naglim potezima po čitavoj ravnici, a tamo gde se zemlja pretapala u nebo, na rubu postanja, vrh sunca krenuo je da niče ni iz čega, kao glavić velikog crvenog falusa, sve dok zvezda nije prešla neoznačenu granicu i smestila se, zlonamerno bubnjajući, njima iza leđa