Savršeno sećanje na smrt

O Zevse, ti koji po sebi postojiš, po sebi si jedno, po sebi dobro, ti jedini veliki, veliki u istini i veći od velikog; ti koji nisi stvoren iz ničega, niti je ništa tvoj početak, niti je išta ili ništa postojalo pre tebe; ti koji i po sebi sam prethodiš večnosti i jedini si potpuno i do kraja nestvoren; i ti si prvo i osnovno načelo svih stvari koje postoje; onaj od kojeg i kroz kojeg sve stvari postoje i postaju i opstaju na najbolji mogući način; bilo da su večne i nadnebeske, bilo da su u Ekumeni i vremenu, bilo da su besmrtne ili smrtne i tako pripadaju poslednjoj kategoriji bića.

Razumno je bilo pretpostaviti da čovek koji i dalje pokazuje nameru da jednom postane Car mora da razmišlja o svome nasledniku, dakle o novoj ženi; tek će kasnije, sa nemalim čuđenjem, shvatiti da Teodoru ovo ni na pamet ne pada i da duh Kleope i dalje vlada njegovim Dvorom.

okopao nekakvog ugleda i slave, koliko god oni bili prolazni, ali je u ovom prolaznom životu bolje da nas pogađa prolazna sreća nego neprolazna nesreća.

Od tada je, istina, prošlo više od dvadeset godina, ali vreme ne briše gorčinu, samo je potiskuje negde duboko, odakle ona, kao crna žuč, nastavlja da gorči naše misli i dela.

I Božija milost je ubrzo potvrđena njegovoj majci, Carici Heleni, kada je u Jerusalimu čudesno pronašla Pravi Krst u jednoj cisterni za vodu, iza Afroditinog hrama.

Osnivač prvog grada na ovom mestu zvao se Vizant. Jedni kažu kako je to drevni heroj iz Megare koji je predvodio sugrađane koji su se zaputili da osnuju koloniju na Crnom moru; drugi, opet, tvrde da je bio sin jednog moćnog tračkog kralja i jedne nimfe. Njegovi potomci su bili ljuti ratnici i rimski Car Septimije Sever opsedao je grad tri godine. Kada ga je konačno osvojio, pobio je sve branioce, ostale stanovnike prodao u roblje, razorio grad i tako su ruševine dočekale Apostolima ravnog Cara

nama je preostalo samo da zamišljamo, sanjamo; uistinu sanjamo, da stvaramo slike, lelujave i nepouzdane, kao što su one u snovima a da sami pri tome ne znamo niti ima načina da saznamo koliko zaista odgovaraju onome što je jednom bilo i što pokušavamo, makar ovako, prizvati.

Čoveka ne ukrašava samo priroda već i plodovi njegovih napora. Jer je razum, koji on poseduje, jedan divan i božanski dar pomoću kojeg on Bogu iskazuje svoje obožavanje i počast. Kroz razum on dospeva do poznavanja samog sebe i ne biva neznalicom u pogledu načina sopstvenog postanka. Takođe, razum povezuje ljude i, skrećući njihovu pažnju sa spoljašnjih okolnosti, usmerava njihove misli ka misteriji same njihove prirode.

Razum je čoveku pružio mnoge vrsne stvari i izvrstan je pomoćnik prirode. On otkriva na najbolji mogući način stvari koje je priroda sakrila čoveku, ukrašava ono što se vidi, dodaje ukus onome što se kuša, čini grubljim ili mekšim stvari koje se dotiču, sklada poeziju i muziku i teši dušu, blažeći nesklad i dovodeći zvukove u saglasje

kao da tišinom podvlači značaj izrečenog. – Ne odnosi se samo na ćutanje o našem dogovoru. Ova

Ne znam kakve su vojskovođe bile raniji Carevi, iz naših slavnih dana; pobede Justinijana ili Vasilija Bugaroubice svakako su bile veće i slavnije, ali oni su imali i mnogo više pod svojim zapovedništvom, od vojnika do sjajnih generala.