Arčerov glas

Ponekad je tišina puna razumevanja bolja nego gomila besmislenih reči.

iznenada mi je palo na pamet da nekim ljudima ceo život prođe, a da ne budu voljeni i da ne vole jako kao što ja tebe volim. Uvek će postojati mogućnost da ću te u ovom životu izgubiti. Niko od nas ništa ne može da učini u vezi s tim, s gubitkom. Ali u tom trenutku shvatio sam da sam silno zahvalan što sam uopšte u prilici da te imam, da imam takvu ljubav.

Pogledala sam naslov knjige koju sam podigla. „Hari Poter... hm. Ova je dobra. Znaš li zašto mi se sviđa?“

Pogledao me je pravo u oči i odrečno je odmahnuo glavom.

„Zato što govori o dečaku u kog niko nije verovao – klincu sa smešnim naočarima koji je živeo pod stepenicama kod tetke i teče. Ali znaš šta? Na kraju je uradio neke fenomenalne stvari uprkos svemu što je bilo protiv njega. Nema ništa bolje nego kad pobeđuje onaj od koga to niko nije očekivao, zar ne?“

Nema ništa bolje nego kad pobeđuje onaj od koga to niko nije očekivao

Otkad sam ga upoznala, shvatila sam da je čudesno šta sve možemo da vidimo i čujemo samo kad zapušimo usta i kad prestanemo da slušamo samo svoj glas.

I najgore je bilo što sam znao da ja nju volim – strasno, jako i svim srcem, čak i slomljenim parčićima svog srca, čak i onim nedostojnim i bezvrednim. I možda tim delovima baš i najviše.

Uprkos tome što je bio ljut, što mi se nimalo nije sviđalo, osetila sam gubitak njegove toplote, kao da me je neko polio kofom hladne vode.

Moja reč za ljubav je Bri.

oluje ako budem sedeo na tvom tremu. Nećeš biti sama.

Znam da sam ja najverovatnije poslednja osoba na svetu koju sad želiš da vidiš, ali pomislio sam da se nećeš plašiti