BELE NOĆI

Slušajte, zašto mi svi ne živimo kao brat s bratom? Zašto i najbolјi čovek uvek kao da nešto krije od drugog i prećutkuje? Zašto otvoreno, odmah ne reći šta je na srcu ako znate da ne govorite u vetar! Ne, nego se svako pravi surovijim nego što je u stvari, kao da se svi boje da će uvrediti svoja osećanja ako ih vrlo brzo ispolјe...

Od takve lјubavi, Nastjenjka, po nekog trenutka biva hladno u srcu, postaje teško u duši. Tvoja ruka je hladna, moja je vruća kao vatra. Kako si slepa, Nastjenjka!...

U sobi se smrklo; u duši mu je pusto i tužno; čitavo carstvo maštanja ruši se oko njega, ruši se bez traga, bez šuma i treska, huji kao san - a on ne pamti šta je snevao.