Ne samo za Božić

o srcu nekog čoveka možeš da sudiš na osnovu njegovog ponašanja prema životinjama.“

Samački život ima tako mnogo dobrih strana, rekla sam Šan: više prostora u garderoberu, manje prljavih sudova i slobodu da za spavanje obučem šta mi je volja.

Čovek je ličio na ljudsku verziju Rubikove kocke: varljiv, izluđujući, zbunjujući. Rečju, nemoguć.

„Prema Kantu, da bismo bili srećni, moramo prvo učiniti sebe dostojnim sreće“, rekao je. „Želeo je da živimo časnim životom. Da svaki dan proživimo kao da sve što radimo ima nekakav značaj.“

„Sećaš se šta je rekao Kant.“

„Ne, ali sigurna sam da ćeš me podsetiti.“

„Rekao je da o srcu nekog čoveka možeš da sudiš na osnovu njegovog ponašanja prema životinjama.“

Usiljeno pretvaranje imenica u glagole nikad nije dobro.“

Samo ja, moja stopala i horizont – i premda je početak bio težak, s vremenom je preraslo u potrebu, i fizičku i mentalnu. Volela sam samoću, samostalnost i osećaj slobode koje mi je trčanje pružalo, i tako je to postalo nešto moje.

„Srećan Božić“, rekao je, a oči su mu pronašle moje.

Pored nas je stajala razgranata jelka okićena drvenim ukrasima. I sve bi to bilo neverovatno romantično – da nisam bila peti točak na kolima.

Moj moto za praznike glasiće „srećna i sama“.