Dama s kamelijama

Koliko ima srećnih ljudi koji i ne znaju da su srećni!

Moje je mišljenje da se ne mogu stvarati ličnosti dok se dobro ne prouče ljudi, kao što se ne može govoriti neki jezik ako se ozbiljno ne nauči.

ako čovek mora već da bude uništen, svejedno je da li će se baciti u plamen ili će se ugušiti.

Bez sumnje zato što sam uvidela da me vi volite zbog mene, a ne zbog sebe, dok su me ostali uvek voleli samo zbog sebe

Ma koliko malo da imam još da poživim, živeću duže nego što ćete me vi voleti.

Voleo sam sve ljude, i one koje nisam poznavao.

Kako ljubav čini čoveka dobrim!

Nije vam nepoznata ona bezbrižnost koja se rađa iz silne, nepomućene i obostrane ljubavi. Sva bića osim voljene žene čine se izlišna. Čovek žali što je već rasipao delove srca drugim ženama i ne sluti da bi ikada mogao stezati drugu ruku osim one koju drži među svojim rukama. Um ne prihvata ni rad ni sećanje, ništa što bi ga moglo odvratiti od jedine misli koja mu se neprestano nameće. Svakoga dana čovek otkriva u ljubavnici novu čar, još nepoznatu nasladu.

Bila joj je potrebna samoća... a saletali su je. Bila joj je potrebna tišina... a slušala je iste reči koje su joj bez kraja i konca šaputali na uvo. Želela je mira! – vukli su je na svetkovine, u gužve. Želela je da bude voljena! – govorili su joj da je lepa.

Čovek žali što je već rasipao delove srca drugim ženama i ne sluti da bi ikada mogao stezati drugu ruku osim one koju drži među svojim rukama.

– Ljudi sebi često stvaraju neku detinjastu radost, i ružno je uništiti tu radost kada, pustivši je da traje, možemo da učinimo još srećnijim onoga koji se raduje.