Vabi-sabi

„Ne­moj da tra­ćiš sna­gu bri­nu­ći o ono­me što ne­maš. To je put ka ne­za­do­volj­stvu. Ume­sto to­ga, obra­ti pa­žnju na do­bro ko­je je već pri­sut­no u tvom ži­vo­tu a šta god da ra­diš, ra­di naj­bo­lje što mo­žeš. To do­no­si ra­dost.”

istin­ske po­tre­be jed­no­stav­ne i da tre­ba da bu­de­mo skrom­ni i za­hval­ni na le­po­ti ko­ja već po­sto­ji oko nas.

Va­bi opi­su­je ose­ća­nje ko­je na­sta­je ka­da pre­po­zna­mo le­po­tu u jed­no­stav­no­sti. To je ose­ćaj ti­hog za­do­volj­stva ko­ji nas ob­u­zi­ma da­le­ko od zam­ki ma­te­ri­jal­nog sve­ta.

je pri­hva­ta­nje stvar­no­sti i uvid ko­ji uz nju do­la­zi. Omo­gu­ća­va nam da shva­ti­mo ka­ko se, šta god da nas sna­đe, le­po­ta kri­je tu ne­gde.

je uz­vi­še­na le­po­ta usred te­ške ži­vot­ne stvar­no­sti.

Udži bli­zu Kjo­ta, ko­ji je u na­red­nim de­ce­ni­ja­ma po­stao pro­i­zvo­đač ča­ja svet­ske kla­se.

zbog du­hov­ne bla­go­de­ti stva­ra­nja tre­nu­ta­ka mi­ra i skla­da u nji­ho­vom ži­vo­tu is­pu­nje­nom na­si­ljem.

Ži­ve­li su sprem­ni da umru, te su ko­ri­sti­li pri­li­ke da uži­va­ju u le­po­ti ži­vo­ta ko­ji sva­kog tre­nut­ka mo­že da se okon­ča.

Ži­vo­tom is­pu­nje­nim le­po­tom, po­ve­za­nim sa pri­ro­dom, pro­že­tim ener­gi­jom sva­kod­nev­nog bla­go­sta­nja

ne­sa­vr­še­ne i ne­pot­pu­ne pri­ro­de sve­ga.