Prilagodljivi mozak

Zbog toga što smo u stanju da se menjamo, podložni smo preteranom preoblikovanju pod uticajem kulture i društva, sve do tačke gde smo se toliko udaljili od svoje istinske prirode da smo se otuđili sami od sebe.

da je izlaganje televiziji u uzrastu između jedne i tri godine povezano s poremećajima pažnje i problemima s kontrolisanjem nagonskih impulsa u kasnijim fazama detinjstva.

O tome koliko jak bol osećamo odlučuje jedan važan deo našeg mozga i uma – naše trenutno raspoloženje, prethodna iskustva s bolom, naša psihologija i lična procena o tome koliko smo se teško povredili.

Kada se neka određena plastična promena odigra u našem mozgu i čvrsto se uspostavi u njemu, ona potom može da spreči druge promene. Puni raspon ljudskih mogućnosti shvatićemo jedino ako budemo razumeli i pozitivne i negativne efekte plastičnosti

Neuroplastičnost je u stanju da stvori fleksibilnije, ali takođe i rigidnije oblike ponašanja –

mozak menja i shvatanju da se struktura mozga razlikuje od pojedinca do pojedinca i da se menja tokom života svakog od nas.

time anatomiju našeg mozga i naše ponašanje – što je svakako jedno od najizuzetnijih otkrića u XX veku

Jedan od ovih naučnika dokazao je čak da razmišljanje, učenje i razni oblici postupanja mogu da aktiviraju ili dezaktiviraju naše gene, oblikujući

To suštinsko svojstvo mozga počeli su da nazivaju neuroplastičnost

mozak sa svakom zasebnom aktivnošću koju obavi menja samu svoju strukturu, usavršavajući sopstvene sklopove da bi se bolje prilagodio zadatku postavljenom pred njega.