Prilagodljivi mozak

Zbog toga što smo u stanju da se menjamo, podložni smo preteranom preoblikovanju pod uticajem kulture i društva, sve do tačke gde smo se toliko udaljili od svoje istinske prirode da smo se otuđili sami od sebe.

da je izlaganje televiziji u uzrastu između jedne i tri godine povezano s poremećajima pažnje i problemima s kontrolisanjem nagonskih impulsa u kasnijim fazama detinjstva.

O tome koliko jak bol osećamo odlučuje jedan važan deo našeg mozga i uma – naše trenutno raspoloženje, prethodna iskustva s bolom, naša psihologija i lična procena o tome koliko smo se teško povredili.

Počinjao je da misli kako je plastičnost možda čak osnovno svojstvo mozga koje je evolucija razvila da bi ljudskim bićima dala takmičarsku prednost u borbi za opstanak i da bi to moglo biti nešto sasvim fantastično.

Mape su, dakle, bile dinamičkog karaktera.

. Aksoni se ne dodiruju sa susednim dendritima. Razdvajaju ih mikroskopski prostori koji se zovu sinapse. Kad električni signal stigne do kraja aksona, on deluje kao okidač za upućivanje hemijskog nosioca poruke – neurotransmitera – u sinapsu. Neurotransmiter otpluta do dendrita susednog neurona i pobuđuje ga ili inhibira. Kad kažemo da se neuroni prepovezuju, mislimo na promene koje se dešavaju u sinapsama i koje jačaju i povećavaju ili slabe i smanjuju veze među neuronima.

jer prenose električne impulse vrlo velikom brzinom – od tri do trista kilometara na sat – do dendrita susednih neurona.

Akson je živi provodnik, koji po dužini varira od mikroskopski kratkih u mozgu do onih koji vode do nožnih prstiju i mogu biti dugi i dva metra. Aksoni se često porede s provodnicima

Dendriti uviru u ćelijsko telo neurona,

Svaki neuron ima tri dela. Dendriti su razgranati izraštaji koji primaju ono što šalju drugi neuroni.