Minhen

Imao je običaj da se žali kako mu nedostaje „jedna velika osobina Engleza, a to je distanca – ne samo između ljudi već i distanca od svakog iskustva: verujem da je to tajna engleske veštine življenja“.

obični ljudi širom sveta žele samo da prožive svoj život u miru, da gaje decu i porodicu, da uživaju plodove koje im priroda, umetnost i nauka mogu pružiti.

rekao je da pristaje da odloži vojnu akciju – „ali ako oni koji ga savetuju da to uradi nisu spremni da preuzmu odgovornost da Česi prihvate sporazum, biće primoran da se predomisli.’“

On im je pružio izgovor da ne misle.

A ljudi će u njega poverovati, pomislio je Hartman, zato što ljudi veruju u ono što žele da veruju – to je bila Gebelsova velika mudrost.

Nasmejao se i proteglio svoje apsurdno dugačke noge. Voda je pljusnula na pod. Osećao je njenu glatku kožu na svojoj. Bila je u pravu. Oni su bili u pravu. Jednog dana će ga obesiti – tačnije, 20. avgusta 1944. u zatvoru Pletenze, o žicu od klavira: on je svoju sudbinu osećao iako nije mogao tačno da je zna – ali pre toga je tu bio život koji je valjalo živeti i borba koju je valjalo voditi i cilj za koji je vredelo umreti.

Pretpostavljam da ću nastaviti po starom. Valjda se ovako čovek oseća kada shvati da pati od neizlečive bolesti: zna da se kraj bliži, ali svejedno ništa ne može da učini, sem da svako jutro ustane iz kreveta.

Svi su govorili – kad kažem svi, mislim na ljude poput mene – svi smo govorili: ’Dobro, taj Hitler jeste grozan tip, ali ne znači da je baš u svemu loš. Vidi samo šta je postigao. Zanemari te njegove užasne srednjovekovne antijevrejske priče: to će da prođe.’ Ali stvar je u tome da neće da prođe. To ne možeš da odvojiš od ostalog. To je sastavni deo. A ako je antisemitizam zao, i sve ostalo je zlo. Ako su sposobni za ovo, sposobni su za sve.“ Skrenuo je pogled sa puta da pogleda Legata. Oči su mu bile suzne. „Shvataš šta hoću da kažem?“

Svi su govorili – kad kažem svi, mislim na ljude poput mene – svi smo govorili: ’Dobro, taj Hitler jeste grozan tip, ali ne znači da je baš u svemu loš. Vidi samo šta je postigao. Zanemari te njegove užasne srednjovekovne antijevrejske priče: to će da prođe.’ Ali stvar je u tome da neće da prođe. To ne možeš da odvojiš od ostalog. To je sastavni deo. A ako je antisemitizam zao, i sve ostalo je zlo. Ako su sposobni za ovo, sposobni su za sve.“ Skrenuo je pogled sa puta da pogleda Legata. Oči su mu bile suzne. „Shvataš šta hoću da kažem?“

Hartman je od samog početka bio protiv toga. Rekao je da je to uludo trošenje vremena, da je trivijalna buržoaska zabava (’Zar ljudi kao vi ne bi to tako nazvali’) fokusirati se na pojedinca umesto na društvene sile koje su ga stvorile.