Palata

При чему ниједна жаба не признаје да је то што јесте, свака од раног јутра па до касно у ноћ понавља да јој мало недостаје да се претвори у нешто друго, лепше, паметније, значајније...

Сматрао је да некада није добро упознати писце. Довољно је знати шта су написали, више од тога би читаоца разочарало.

Шта ћете, историја је препуна замршених петљи, нигде не бисмо стигли када бисмо их исправљали. Тако ћемо све, Бог зна колико уназад распарати. Али и унапред.“

Деспот је обећао да чак ни он не може да ми забрани да дођем док не завршим фреску! То што је заузет чиме од значаја, или је у важном друштву, ствар је часка. Моја је дужност да се бавим вечношћу!“

Ипак, грчки и латински никада не би требало називати старим језицима, пошто су на њима, макар до сада, створена најлепша могућа дела која свет познаје. А биће да скорије и неће. Како се старим може именовати оно што вечито младо остаје?!

Живот је веома једноставан – некако се много лакше подноси оно што је макар наизглед лепршаво.“

Што не значи да овдашње жене повремено нису завиделе њој једној... И да она једна повремено није била љубоморна на све њих... Али, шта се ту може, свак трпи свој облик слободе.

Бог нам даје, али није вољан да на трпезу сам износи. Тако ти је и са књигама.“

Василаки је рекао: „Да знаш колико сам застава искачио... Па сам самим тим и видео веома много грађевина. Нисам човек од твог заната, али могу да ти кажем да си овим скоро па постао протомајстор. Јер се то не може ни постати ако се својим делом не наставиш, ослониш на неко дело које је пре тебе направљено.“

Небо неке од византијских провинција било је његов једини кров.