Poslednji put

I kad me ne bude, tuga zbog rastanka opet će biti ista ona ljubav kao radost zbog sastanka. Prigrli tu tugu i taj očaj, mila moja, jer to je samo drugo lice naše ljubavi.

Izgubljena sreća još je uvek sreća!
I taj jad u duši što te na nju seća,
To je jedan njezin zaostali deo.

predaj svoje brige Bogu.

Koliko smo nesvesni potencijala tuđe patnje iza svakog pogleda.

onda sam počela da živim te paklene muke jer ono za šta znaš, to i osećaš

Bože, kako sam bila srećna a da nisam ni znala

ud ja znam da nije tako? To što je delovalo bizarno ne znači da nije bilo istina.

Ovde ljudi sa manjkom kiseonika u glavi nekako automatski imaju i manjak ega

Mario me učio da pišem i pevam i išli smo na ples i kuvao je samo za mene… Ljudi su mnogo glupi, senjora, oni gledaju kako se nešto završi, kao da je to bitno, sve se završi pre ili kasnije, svi moramo da odemo sa Pačamame, ali to koliko si sreće osvojio sâm, svojom hrabrošću da uradiš nešto što ne bi trebalo, to je ono što nosiš na druge Pačamame, u drugi život, u druge svetove…

Celog života zlopatim se sa pitanjem kako voleti sebe,