Voleti i umreti na Karibima

Možete pobeći od gusara i ajkula, tornada i kradljivaca, ali od ljudskog bola nikad.

– Nikad neću imati dovoljno novca za lep život. Zato moram da kupim neke luksuzne trenutke i u njima mirise ovih ostrva, da bih ih negovao u sećanju i da bi me činili srećnim – rekao je i mi smo se složili.

Indijanac nam ukratko ispriča da je štedeo i uplatio ovaj luksuzni kruzing pošto je celog života sedeo u svom rezervatu. Hteo je da priušti nešto lepo sebi i svojoj ženi i da osete mirise Karipskih ostrva, koje bi potom čuvao u svojoj glavi. Shvatio je da život mora da se živi, a ne da se čeka.

San Huan je ušuškan i lep. Kuće su sveže okrečene a kaldrmisane ulice pune zelenila i malih radnji. Kočija nas je odvela do starih zidina, sa kojih smo gledali pučinu i sasvim neverovatno zeleno more.

Pridružih se N.-u u ispijanju koktela i potpuno zaboravih na moju kubansku poznanicu.

– Čudno je to sa dragim kamenjem, darling, pogledaj tu ogrlicu, ista je kao pre pedeset godina, a vidi mene – prasnula je u smeh i povukla me kroz hodnik.

Posle posete crkvi, ispijanja soka od ceđenog manga i kupovine panama-šešira uputili smo se u radnju Pink dijamant.

može zemlja, pa bila ona i Kuba, da vam zameni muškarca, decu, prijatelje. To je ipak samo jedno ostrvo, siromašno i lepo, sa predivnom klimom i Kastrom.

Išla sam za njom kao paralisana. Kao da sam išla u sopstvenu starost, u sopstvenu bolest, u sopstvenu budućnost. Tiho je pokucala na vrata kabine 801 i rekla:

Najlepše je na palubi. Dva ogromna bazena sa slanom vodom, okružena prelepim ležaljkama sa zaklonima i podeljena sa dva okrugla đakuzija. Okolo kafeterije i restorani. Ležimo više od dva sata i gledamo kubansku obalu.