Zagrli me čvrsto

Ljubav je naš bedem, osmišljen tako da obezbedi emocionalnu zaštitu, da bismo uopšte mogli da se uhvatimo ukoštac sa usponima i padovima sopstvene egzistencije.

Ovaj nagon za emocionalnim vezivanjem – da se pronađe neko ka kome se možemo okrenuti i reći: „Zagrli me čvrsto“ – uronjen je u naše gene i naša tela. On je osnova za život, zdravlje i sreću, ništa manje nego nagoni za hranom, skloništem i seksom. Potrebna nam je emocionalna povezanost sa nekoliko nezamenljivih ljudi da bismo stekli fizičko i mentalno zdravlje neophodne za preživljavanje.

„I da li si od života dobio ono što si želeo?

Jesam.

A šta si želeo?

Da sebe zovem voljenim, da osetim da sam

Na Zemlji voljen.“

– Rejmond Karver

Čak i da žele da se zbliže, oni to ne mogu. Džimovo iskustvo je savršeno objašnjeno naslovom pesme Notorius Čeri Bomba: „Teško je noću ljubiti usne koje su te psovale čitavog dana“.

Sada znamo da je ljubav vrhunac evolucije, najprinudniji mehanizam ljudske vrste.

Onda kada se raspravljamo ili svađamo sa partnerima, svi mi iskusimo strah. Ali za one koji su sigurno privrženi, to je trenutni prekid. Strah se brzo i lako umiri onda kada shvatimo da ne postoji objektivna pretnja ili da će nam partner ponovo pružiti osećanje sigurnosti ako to tražimo od njega. Za one krhke, strah pak može biti sveprožimajući

Ukoliko znaš da je voljena osoba tu i da će biti kraj tebe kada je pozoveš, sigurniji si u svoju valjanost, svoju vrednost. A i svet je manje zastrašujući kada imaš na koga da se osloniš i kad znaš da nisi sam.

„Srce nam vene ako mu drugo srce ne odgovori.“

– Perl Bak

Kao što pesnik Roberto Sosa piše: „Blagosloveni da su ljubavnici jer je njihovo zrno peska u kome je sadržan centar svih mora.“

Treći ples je Zamrzni se i beži ili, kako ga u EFT-i ponekad zovemo, povlačenje–povlačenje. Ovo se obično događa nakon što se Protestna polka neko vreme odigravala, kada su plesači toliko beznadežni da odustaju i duboko zamrzavaju svoja osećanja i potrebe, a potom u njihovom odnosu preostaju jedino okamenjenost i distanca.

Ja ga nazivam Protestnom polkom jer je vidim kao reakciju, tačnije, protest protiv gubitka osećanja sigurnosti koje nam je u odnosima svima potrebno.