Znam šta sam osećao kad sam bio s njom - i znam šta je osećala ona. Sve ono što smo ismevali o srcima koja kucaju kao jedno, o suncu oblačnog dana, o vezi koja prevazilazi fizičku privlačnost, pa čak i duhovnu - odjednom sam sve to imao. Natali i ja smo to imali. O tome ne može da se laže. Postoji li nota nesklada u takvoj ljubavi, odmah je čuješ. Bilo je toliko trenutaka kad mi je zastao dah. Živeo sam za njen smeh. Kad bih joj se zagledao u oči, video sam večnost. Kad bih je držao u zagrljaju, znao sam da se ovo događa jednom u životu, i to ako imaš sreće. Pronašli smo retko i posebno mesto, mesto s bojom i strukturom, pa kad je neko tako srećan, žali svaki tren kad nije na tom mestu jer oseća da je to žalostan gubitak. Žališ druge jer nikad neće spoznati te neprestane izlive strasti. Natali mi je udahnula život. Oko nas je zbog nje sve bilo ispunjeno živošću i iznenadnošću. Tako sam se osećao - i znam da se Natali osećala isto. Nismo bili zaslepljeni ljubavlju. Upravo suprotno. Od nje smo oboje jasnije videli i zbog toga me to nikad neće napustiti. Nije trebalo da joj dam reč. U glavi mi je bila zbrka, ali u srcu nije. Trebalo je da poslušam srce."