Vreme čuda

Tim bolje – odobri Ismaj – jer to potvrđuje da sam u pravu kad kažem da je neznanje najbolja zaštita od kazne, možda efikasnija i od molitava, jer se molbe ne mogu prečuti, a neobaveštenost je ćutljiva.

– Svejedno – upozori čudotvorac – ili, tim bolje. Da veruje, šta bismo mi dobili ovim čudom? Ona bi produžila da veruje, očišćena doduše, ali ne i obraćena. Razlikovala bi se od ovog poganog lika samo svojim novim obličjem, kožnom košuljicom takoreći, dok bi duh njen ostao netaknut i nepomeren potresom saznanja. Ovako, ona će se u trudovima ponovo roditi kao lane božje, i njena će buduća vera biti sedmostruko zapečaćena stidom zbog prethodeće neverice.

I neće to biti čudo što ga činjaše drešeći jezike mutavcima, sebe vraćajući lude, ili vaskrsavajući mrtvace; jer, raspetljavajući zapetljane jezike šta ćete dobiti do gomilu brbljivaca, dakle, izdajnika; na noge dižući sakate šta ćete dobiti do gomilu brzonogih, dakle, gonilaca; bezokima darujući vid, ništa do gomilu radoznalaca, dakle, uhoda; oživljavajući mrce dobićete samo još više grešnika, dakle, neprijatelja. Okanite se takvih čuda, braćo moja u Hristu!

Jer su ovakva čuda obraćala samo one na kojima su se vršila, a posmatrače ostavljahu prepadnute od Boga, umesto da u njega budu uvereni.