Razmišljao sam da joj ostavim niz pisama – ali šta bi joj ona rekla? Ja ne znam kakva će to devojčica biti kad bude imala petnaest godina; ne znam čak ni da li će prihvatiti nadimak koji smo joj dali. Možda se samo jedno može reći tom detencetu, koje je sama budućnost, nakratko preklopljena sa mnom čiji je život, ako isključimo nemoguće, sušta prošlost.
Ta poruka je jednostavna:
Kada budeš stigla do nekog od onih brojnih trenutaka života gde moraš položiti račun o sebi, podneti uredne knjige o onom što si bila, što si radila, što si značila ovom svetu, nemoj, molim te, da ne uračunaš to što si jednom samrtniku ispunila dane zasitnom radošću, radošću meni potpuno neznanom u svim prethodnim godinama, radošću koja ne grabi gladno da dobije još, i još, već miruje, utoljena. U ovom trenutku vremena, upravo sad, ona je nešto divovsko.