Novih 147 priča iz zanimljive istorije Srba

Веровали у постојање лапота или не, остаје чињеница да се у неким селима као што је Велики Извор код Зајечара и дан-данас за неког ко је стар и неспособан каже да је „готов за мотку“

Први српски телевизор, назван „Тесла 59 ТВ“, имао је екран дијагонале 43 центиметра, и био тежак целих 20 килограма. Имао је 12 канала, а слика је постојала само на једном. Укључивао се у струју преко уређаја званог „стабилизатор“. Направљен је у фабрици Никола Тесла у Београду, а онда је политичком одлуком, производња пребачена у Ниш.

Најпродаванији апарат Електронске индустрије из овог града био је „амбасадор“, а ТВ пријемници прављени су и у Загребу (РИЗ – Радио-индустрија Загреб), Крању (Искра), и Бањалуци (Чајавец). Кад је почела производња колор телевизора, у прави план је избило Горење из Словеније.

Београђани су у капитализам ушли затворених очију – због дима са роштиља!

мало позната чињеница да су разгледницу измислила – двојица Срба!

На Берлинском конгресу 1878. године Костић је био лични секретар српског представника и доцнијег председника владе Јована Ристића.

„Зелен добош добује / Лаза Костић робује. / Не робује што ј’ убио, / него што је Србин био!“

чињеницу да Лази Костићу дугујемо прве преводе Шекспира: Ромеа и Јулије, Ричарда III, Хамлета…

Први телевизијски програм у Београду емитован је 9. септембра 1938. године.

Први телефон
Панталејмон Михајловић, од миља звани Панта,

Главни град Србије јавну расвету на гас добио је још 1865. године, када су набављена два фењера и постављена испред општинске зграде на Теразијама.