Miroslav Antić

ХВАЛА ТИ, ЗЕМЉО
Хвала ти, земљо, шта си ме смогла

и, наопаког, људски разумела.

Што нисам могао, ти си могла.

Што нисам умео, ти си умела.

Хвала ти, земљо, што си ме родила

и око мене чудеса свила.

Хвала ти што си ме ка сунцу водила.

Што нисам био, ти си била.

Хвала ти што си ме бесом надојила,

и лепим мирисом твојих цветова.

Хвала ти што си ми гроб искројила

да будем колевка нових светова.

Хвала ти што си се уз мене борила.

Хвала ти што си ми душу отворила.

Хвала ти што си слободу створила

и са мном вечност изговорила.

A у мраку сви су исти,
сви су људи
просто – људи.
Не види се да л су гладни,
боси
или подерани.

Бивало је да се некад
смех у оку заталаса,
ал обично: увек исто.
Ово нема.
Ово треба.